“već uglavnom od balavaca”, “Odakle ti hrabrost da ti vizioniraš…”, “ne znam šta si sve umislio da si” ovakvim izjavama čovjek gubi svaki kredibilitet. Jedino što “malo napredniji konzument generacije x” (ja osobno) vidi u tome je svojevrsni – strah.

Kako je komentator gore i napisao, sva tri teksta pisana su u određenom afektu, ali svakako je potrebno takvih štiva. Potrebno ih je puno više.

Kao netko tko svakodnevno provede više sati na računalu i Internetu, najviše reklama čujem na radiju i vidim na plakatima u gradu (što spada pod tisak, jelda?) pa onda na TV-u, pa tek onda na kraju na Internetu.

Rekao bih samo par stvari, koje sam uglavnom i prethodnih dana pominjao.

Tvoj inicijalni tekst je u dahu i afektu.
Milošev odgovor je u dahu i afektu.
I Ekremov je donekle u dahu i afektu.

Suštinski, svi ste u pravu, donekle.

Ja apsolutno nemam problem sa većinom poenti o kojima se ovde priča, sa svake od strana.

Činjenica je da mnogi ljudi iz agencija ne znaju elementarno svoj posao, ne žele da bilo šta nauče i unaprede, i samim tim proizvod njihovog rada je najčešće smeće. Postoji mnogo razloga za to, a verujem da su ovi naši u Srbiji slični ovim vašima u Hrvatskoj, a to je da je ponuda ljudi na tržištu jako slaba, da su agencijske provizije za mnoge od ovih stvari niske, i da su i ti takvi, ne preterano kvalitetni ljudi, po svim osnovama prebukirani.

Činjenica je, takođe, da digitalci najčešće ne znaju ama baš ništa o marketingu. Da uglavnom misle da je marketing isključivo advertajzing, a da je advertajzing nastao zajedno sa Facebook-om ili eventualno bannerima. To je strašno, ali ja na to gledam otprilike ovako – klinci su površni i glupi, dakle za nas koji smo temeljni i posvećeni će uvek biti mesta 🙂 Šalim se, ali ako se pitamo zašto su ljudi površni i glupi, odgovor je isto kao na pitanje zašto pas liže jaja – zato što mu se može.

Advertajzing je divna stvar. Kada postoji razumevanje, poverenje, tržište, budžeti. U digitalu je tu i tehnologija, koju ako poznajete, makar i površno, daje vam mogućnosti koje su gotovo magične. Ali kao što se naša (naše) lige u fudbalu ne mogu gledati, dok je sa nekim drugim to uživanje, tako i sa advertajzingom. Ne vodimo se time da ako nemamo novca, moraćemo da mislimo (kao što kaže Čerčil), već se najčešće vodimo time da ako nemamo novca, šta god da uradimo biće dovoljno dobro. A kako i klijenti veoma često ne znaju, i ne zanima ih, onda dolazimo do močvare kakvu sad imamo.

Ono što bih ja samo zaključio, pošto rekoh da neću mnogo da tupim, je da je dobro što se ovo desilo. Što su se malo protresle strukture, što se pokazalo ko je kakav, što su se pokrenule neke teme, i što ćemo možda svi iz ovoga izaći bolji i spremniji.

(Plat)forme se menjaju, suština ostaje ista. Ja uvek predlažem da se bavimo suštinom, a formama ćemo se lako prilagoditi i u njih se upakovati 😉